Дело

36 Д Е Л 0 у коме по пропису § 108 супружници треба да љубавно међу собом живе и пристојно једно друго да предусретају. Истина по § 920 грађ. зак. удате жене уподобљавају се малолетницима, над којима родитељи и старатељи и по најмодернијпм законицима2 имају право телеснога кажњавања, те би услед тога могли доћи на мисао, да се и мужу при вршењу његове мужевље власти има признати право телесног кажњавања над женом. Међу тнм такво мишљење било би погрешно. II ако се удата жена по § 920 „уподобљава младолетнима," ипак има велике разлике између односа родитеља и старатеља према деци и односа мужа према жени, и услед тога и не може се на однос мужа према жени применити све оно, што важи за однос родитеља према деци. Жене се „уподобљавају младолетнима“ само што се тиче њихове способности за предузимање правних послова којајеу интересу брачне хармоније, а не због умне неразвијености женине, ограничена, те жена правне послове не може предузимати без мужевљег одобрења, који на тај начин најбрже о њима сазнаје и њихову штетност по брак може отклонити. За одржање те брачне хармоније и брачног интереса довољно је што муж има права не дати жени одобрење за правни посао у случају, кад би имао разлога веровати, да ће се тиме слога и срећа у браку изложити опасности. Према овоме право мужевље да, да лп ће мање злостављање жене мужу бити допуштено, то треба одлучиватп по грађан. законику, којп, као што смо виделп то педопушта. Мање злостављање жене није пстпна по казн. закопику кажњиво, оно не представља кажњиво дело, али оно ппак није мужу правом доиуштено. У праву пма много што шта што се не казнп крпвпч. казном, али п поред тога ипак нпје допуштено то чпнптп. Има поступака некажњпвих али за то неморалнпх. А муж, којп тако злоставља жену, да то злостављање није немилосрдно и крајње нечовечно, не казни се истпна по § 349 казн. зак., али њега ипак постпже морална осуда. Жалостан би у осталом то брак био, у коме би супрузи смели једно другом све чпнитп осим оно, што је казненпм закоником забрањено. Такав брак нпје имао нп наш законодавац на уму, кад је постављао наредбе о мужевљој властп. 2 В. на пр. §§ 1631 и 180 о нем. грађ. зак. По нашем законику то право пмају родптељи на основу §§ 115 п 124, а ако то нпје пзрично споменуто као у немачком законику. Јер по наведеним законским проппсима и родптељи су дужнп васпптавати своју децу. Па кад имају дужност да децу васпитају, онда им се морају признати и овластитп и на употребу средстава, којима ће онп своју дужност испунптп. Међу средства долази по педагошкпм ачелима п право умереног п разумно г телесног кажњавања.