Дело

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ — ХЕНРИК СЈЕНКЈЕВИЧ Мој сејунак звао Бартек Словнк, али како је имао обичај да се бечи кад му се говорп, суседи су га звали Бартек буљави. Са славујем је имао мало сличности, алп место тога његове умне способности и одиста хомернчна наивност стекли су му надимак: Глупи Бартек. Овај је надимак био најпопуларнији и сигурно ће само он прећи у Историју, ма да је он носпо још н четврти, званичнн. Пошто речи словик и чловик немају за немачко ухо никакве разлике, а Немци воле да у пме цпвилизације преводе варварска словенска имена на културнији језик, с тога се у своје време, при уписнвању у војску, водио овакав разговор: — Како се зовеш? пита Бартека официр. — Словик. — Шлопк?... Аха! Ја. СиС II офицпр записа „МепвсћА Бартек је био из Погненбина, а у кнежевини познањској п осталим покрајинама старе Пољске многа села носе ово име. Имао је он оснм имања, куће и две трн краве, још коња шарца и жену Магду. Хвала буди оваком стицају прилика могао је да живи мирно п сагласно с мудрошћу пз ова два стиха: „Коњ шарац — жена Магда, Што ће Бог дати — п иначе ће да да“. II заиста му је живот протицао како је Бог дао, и тек кад Бог даде рат, Бартек се забрину озбиљно. Дошла је наредба да