Дело

0 МУЖЕВЉЕВОЈ ВЛАСТИ НАД ЖЕНОМ 41 тање, да ли рааведена жена сме и даље носити мужевље име. У аустријском је приватном праву ово питање спорно. Угледни писци1 заступају мишљење, да има аналогије између случаја кад брак престане смрћу и случаја кад прсстане разводом и према томе сматрају, да и разведена жена има да носи мужевље име. Али има и писаца, који то жени не допуштају.'1 2 Код нас сасвим је умесно, по моме мишљењу, обичајем утврђено, да разведена жена узима своје девојачко породично име. Ово је умесно с тога, што су по схватању нашега народа распуштенице у рђаву гласу (што је, наравно, у много случајева без разлога и према томе за осуду је такво мишљење друштва о распуштеницама), па би било неправично једну, и без своје кривице, разведену жену, нагонити да можда целога века носи име бившег мужа и тиме на сваком кораку да буде излагана неповерљивом предусретању.. .3 1 Кгаш/. II стр. 405 Кшсћб^еНег, Котегћаг стр. 94. бШћепгаисћ I стр. 169. 2 БоШп^ег IV стр. 250. 3 Цело ово питање о праву мужа да захтева да жена носи његово породично име није у нашем праву законскпм прописима регулисано, већ се оснива на обичају. У § 92 аустр. грађ. зак. прописано је: „Жена добија име свога мужа и ужива права његовога сталежа.** Најбоље је тек ово пптање регулисано у немачком грађан. законпку § 1355 „Жена добија породично име мужево." § 1577: „Разведена жена задржава породично име мужево. Жена може понова узети своје породично име. Ако је она пре ступања у разведени брак удата била, то она може понова узетп и име, које је имала при ступању у овај брак, осим ако је само она за криву страну оглашена била. Поновно узпмање имена бива изјавом пред надлежном влашћу: изјава се има дати у јавно овереној форми. Ако је само жена за криву страну оглашена, онда јој муж може забранити, да носи његово име. Забрана се изјављује пред надлежном влашћу. Она се мора дати у јавно овереној форми. Власт треба забрану женп да саопшти. Са губптком мужевљег имена жена понова добија своје породично име.“