Дело

6 Д Е Л 0 Од свију предмета које су учили ученици дотичног разреда најтежиимје предмет био Руска Граматика. Што се више приближавало време годишњем испиту све су забринутији били ђаци помишљајући шта ће и како ће. Јер је било партија у граматици које нису никако могли савладати ма да су све познате ђачке марифетлуке употребили; и учење пред спавање, и метање књиге код јастук (да им прочитано преноћи у глави), и учење ране ујутру кад је памет одморна и свежа, — све им то није помогло; те поједине партије никако им нису ишле у главу нити су им, — да се послужим педагошким језиком — постале њихова својина. За то изабраше из своје средине једну депутацију, три благодејанца петичара, најбоља трп ђака п по учењу и по владању, изабраше и послаше их професору рускога језика да га моле да им олакша полагање пспита тиме што ће изоставити из испитних питања те тешке ствари и неће их питати. Депутација оде али је била худе среће; јер су брже оданде него тамо. И ако рођен Србин испод самог Рудника, наставник рускога језика толико се био уживео у руску литературу ијезик, да је скоро рећи прећерао, то јест у колико је јачи био у руском у толико је био слабији у српском језику. За то се у неколико речи извинио на српском и дао им на знање да он има права захтевати да га на руском језику разуму, а за тим је — шетајући се горе доле по соби — окренуо и развезао на руском на дугачко и нашироко, од чега свега депутати нису ништа разумели до неколико израза, као: Еј Богу, Ну-да — и њеможна. Тако без наде дочекаше распуст за испнте и дан испита. За испит из Руског језика ималп су три пуна дана за спремање. То је све што им је могао и хтео професор рускога језика израдити. ГЛАВА ДРУГА „Без муке се пјесма не испоја, Без муке се сабља не сакова!“ Његош. Добро су приметиле присталице култа хербја у народима: да никад не треба очајавати за будућност народа, јер ^ма како,.