Дело

„8ЕСЕ3310 Р1_ЕВ13“ ПРИПОВЕТКА (ИЗ тт ЦЕДАГОШКИХ ОЦАЗАДА и забедежада) ГЛАВА ПРВА „Историја је учитељпца човечпјега живота“. Цицерон „Плебеји су гунђали против оваког свог мучног положаја. Најзад, када преврши свако стрпљење, они се договорише, да напусте Рим, и са својим породицама се иселише на један оближњи брежуљак који назваше Свето Брдо... (493. године пре Христа). Сад се патриције поплаше и науме да попусте и отиочну преговоре с плебејима“... Тако су учили из Иловајскове Опште Историје ђаци из једне од наших многобројних препарандија, и како је ■— као што је свима познато — Псторија учитељица живота и рода људског, ђаци су то не само учили и научили, него и добро упамтити (добро рачунајући да ће им то кад тад требати у животу) па за то и гледали да у животу што пре извуку неку поуку из тога, или боље рећи, да се првом приликом угледају на светле примере заслужних предака и да им, ако је могуће и подражавају па као и они — то јест ако да Бог и срећа јуначка — да и извојују што. Чекали су, дакле, само прилику и на њу нису баш тако дуго чекали.