Дело

4 Д Е Л 0 Ту сУ били погинули зраци; Сву селелену иснуни Нирвана. И Нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облика, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко. II тај поглед, к’о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност и простор далеки, На идеје и свсмисли нове. $ Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари: Прилазили к мени, као жртви, Као боји пролазности ствари. ПЈ8