Дело

ДАНТЕ ГАБРИЈЕЛ РОСЕТН 13 његов, познат као патриотски песник талијански, чије песме излазе и у популарпим издањпма у Италији, био је куратор у музеуму у Напуљу и у љубави са Мира-ом краљем напуљским. Иевао је песме н писао мирета за оперу напуљску. Кад је повраћен краљ бурбонски, постао је револуционар и као такав проскрибован 1821, алп .јеумакао на Малту, одакле 1824 пређе у Енглеску и ту се ожени 1826. После неколико година постане професор талијанског језика у краљевском колеџу у Лопдону. Жена Габрпјела Росетија а мати Данте Габријела бпла је Францпска Марија Лавипија Помдори, чпји отац Гајетла Помдори (дакле опет Талпјан) пређе у Енглеску и ожени се једном Енглескињом. Према томе је у Далте Габријела само од бабе по мајци нешто енглеске крви, иначе је чист Талпјан пореклом. Данте Габријел пмао је две сестре и једног брата; од којих је Кристина чувена песникиња, за коју Гос каже да „ни један песник од Конридових дана па ни сам Тенисн није разумевао песму, како ју је тај мајстор схватао са више савршенства него Христина Росети (Е. СгОбзе: Мос1егп еп°Дзћ Шегактге р. 382), брат Виљем пак познат као литерат и преводилац Дантеове Бож. Ком. У кући се говорило талијанскн н врло се много политизнрало, тако да је Росети толико слушао у детињктву о °’П А и з 1 г 1 а с 1 (Аустријанци) и Е и 1 °-1 Е11Н р о (Луј Филип) да се никад више у животу није имао воље бавити политиком, потентатима и министрима. Али осим политике или управо зарад политике бавио се његов отац још једним много значајнијим за Данте Габријела послом, студијом, проучавањем Дантеа, хотећи у Дантеовој Божанској Комедији наћи изражај политичких идеја великог фиренћана. Све ово, порекло, домаћи живот и нарочито духовно присуство Дантеа у њиховој кући утицало је на правац развитка младог Росетија и дало му онај изузетан положај који он у енглеској поезији заузима, тим више што се од ранијих година почео опажати његов двоструки таленат сликарски и песнички. Као један докуменат о томе остала је једна подужа песма Росетијева из његове дванаесте године, први цртежи му изгледа нису особито успевали, у петнаестој години већ је и он сам био сав очаран великим фиренћаном. Већ у нижој школи научио је „добро латински и француски, лепо немачки и нешто мало грчки.“ Био је сањалица и имао неку нарочиту љубав према простом свету, према људима из нижих сталежа.