Дело

14 Д Е Л 0 Кад је свршио редовну школу, би одлучено да се ода сликар* ству и тако он уђе 1842 у једну приватну сликарску школу; одатле 1845 пређе у краљевску академију пошто се сав одушеви сликама Мадоха Влопи-а. У то време је и читао врло много н са ретким смислом умео одабрати лектиру. Китс управо Ростију има да захвали што је из свога усамљенога непризнатог места истакнут и уздигнут међу ирве песнике енгл. књижевности, и „нико није значај Китса боље схватио од Росетија" каже Гос. 1847 год. открио је Росети Браунинга и сви други одоше у позадину. — Браунингов дух га је као опчинио. Браунингов медиевализам занео, тако да је и сам у њему утонуо. У то време почео је превађати „Нибелушчку песму“, превео је своје чувене „Ране италпјанске песнике“ заједно с Дантевом \ч1а ппоуа (новим животом). А што је још значајније, у то време, у својој осамнаестој години написао је Блажену деву (Тће Меевес! Бат1'е1), у многом погледу „своју најфинију и најкарактеристичнију песму“; још впше у прве две три године за тим иаписао је своје Аме, па почетак Дантеа у Верони, последњу Исповест (ову са свим у духу Браунингових средњевековних прича као „Помпилија" и др.) п једну оригиналну скицу своје несме „Џени“ (Јеппу), коју некн сматрају као најзнатнију творевину његову н која је без сумње узор како се уметнички мора и може нзразити мотив реалног сировог живота. 1848 год. Росети уђе као ученик, после једног оригиналног писма, у атеље сликара Мадох-Влопиа. У то се време упознао са Нолманом Хентом и Џоном МилеисОм, тако значајним за његово даље развиће са којима је исте године 1848 ујесен основао прерафаелитско братство, у које уђоше још скулптор Вулнер, сликари Комнем и Стефенс и које је у историји слпкарства заузело оио место које поезија инаугурисана Ростпјем заузима у историји књижевности. Само име све казује. Росети је у Китсовим писмима нашао своју велику радост, како тај естетични несник налази да „сликари прве и друге школе талнјанске надмашују и самог Рафаела“. Росети сам је у њима налазио више индивидуалности, више непосредног осећања и више лепоте у детаљима, у декорацији, дакле оно чемује сам у својој уметности тако жарко тежио. У прерафаелитском браству Росети је у брзо заузео главну улогу, улогу вође и првог преставника и по значају свом и по цртама свога карактера и по свом огромном знању. Значајно је да су и остали чланови