Дело

ДАНТЕ ГАБРИЈЕЛ РОСЕТН 1б прерафаел. Бр. подједнако интензивно бавили се и поезијом као и сликарством. Сам Милеис радиоје наједној поеми. Друштво је издавало свој орган „Сегт“, од кога је изашло свега неколико бројева, али је правац нове уметности у њему већ јасно изражен. У њему су први пут изашли на свет Ростијева „Блажена дева“, „Сан моје сестре“, и још неке песме а особито неколико његових сонета уз разне слике. Ту је изашла и једина прозна романса Росетијева Рука и Душа. Поред песама од Вулнера, ту су изашле неке лирске песме Христине сестре Данте Габријела, огледи који „потом постадоше славни“. Већ идуће године по оснивању браства поред Миленса и Хента изложио је и Росети своју слику „Достојанство Марије Девице“, која је конвенцијонално похваљена, али друге године (1850) кад је Росети изложио своју познату Ессе 1геП1а сћттн, критикован је оштро не само он него и цело браство. Тада је устао Рускин и у својим исторпјским писмима у Тајмсу (од 13 и 30 маја) одушевљено поздравио нове сликаре, рекавши „да ништа није у сликарству било тако озбиљно и тако савршено као те слике још од времена Алберта Дирера“. „Као гром из ведра неба“ каже Хент, дејствовала су та писма. Хент је напустио идеју да се исели у Канаду као фармер и дао се на посао, Милеис је почео своју „Офелију“ (за чији лик је употребно г-ђцу Сидонову, потоњу жену Росетијеву!), а Росети своју реалистичку слику „Нађена“, која међу његовим сликама заузима оно место — по мотиву које заузима „Џени“ међу његовпм песмама... (в. Вепзоп Ић. сИ.) Поезијом се Росети у то време слабије бавио, у почетку је још довршивао своје раније започете песме, а доцније 1852 год. већ је мислио да са свим напусти поезију и да се сав посвети сликарству, сматрајући да је у Китсу изражена и последња реч поезије, док се у сликарству, мислио је, има још тако много да изрази. Нешто раније пада најзнатнији догађај у Росетијеву животу, његово познанство са г-ђцом Сидоновом, која је била анђео његсва живота, како једни кажу, а демон његов, како други тврде. Била је то обична девојка само по свом пореклу иначе у свему необична, необична по лепоти својој, необична по изразу и но држању свом. Један од пријатеља Росетијевих измолио је у мајке да му сме служити за модел за једну слику на којој је Росети служио за модел мушке главе и тако се Росети