Дело

16 Д Е Л 0 са њом упознао, заволео је и узео је себи. Све женске главе у Росетијевим сликама и читав безброј скица показују не само њену необичну драж, него и силну љубав Росетијеву. Од тог доба његова је уметност једна велика служба мал' те не искључиво томе идејалу, идејалу жене. Г-ђца Сидонова није имала никаког вишег образовања али је била од нрироде племенпта духа и имала је сликарског талента. Али већ 1853. дакле на самом почетку заједничког живота са Росетијем почела је побољевати и ту, а можда и раније пада почетак оне језовите трагедије и њеног и Росетпјевог живота, у којој је тако пуно тајанственог, мпстеријозног, легендарног. Росешјев је жпвот и иначе пун мистеријозног и ни о једном модерном песнику нису кружиле толике легенде као о њему. Он је имао ретку моћ да људе прпвуче себи, он пх је чисто хипнотизовао, и то на мах, свом силом. Али његово пријатељство обично није дуго трајало. Неки то тумаче оскудицом дубље симпатије, ја бих пре рекао да је то потицало из његова осећања да су његове наде много веће од његове моћи. Тако је било с Браунингом, тако и са другима, па и са Рускином. С овим последњим Росети се иптимно спријатељио 1854 год., он сиромах, млад и непознат, а Рускин богат, старији од њега за 10 година и познат и истакнут у литерарном и уметничком свету. Рускин је на Росетија много полагао, а Росети се по својој природи сад сав занео за Рускина. Ентузијазам Рускинов занео је и њега те је пристао да драговољно предаје неке партије из сликарства у Радничкој Школи (Колеџу). У то време се Росети упознао и са Берн Џонсом и Морисом и какву је он моћ имао на људе најбоље показује то што се за Берн Џонса прича да јеједном водећи једнога пријатеља Росетнју, рекао пријатељу: „Видећемо сад највећег човека у Европи“ (Вепзоп 1Љ. сИ. 37). Тако је исто Морис био сав занет Росетијем. Од овпх је једини Берн Џонс остао у пријатељству с Росетијем до краја његова живота. Пријатељство са Рускином се после 1860 год. све више хладило, док није скоро са свим изумрло. Са Морисом .је у почетку такођер врло интимно друговао, неко време су и становали заједно, али се и то пријатељство охладило временом. Пријатељство са Свинберном пада у исто доба као и са Морисом. Свинберн је посветио Росетију своје прве драме „Краљица Мати“ и „Розамунда“ и остао му до краја искрен прпјатељ, и ако се убрзо