Дело

ДАНТЕ ГАБРИЈЕЛ РОСЕТИ 17 не само ослободио утицаја Росетијева него и са свим испунио Мередитове речн, које је овај рекао Росетију кад је Росети примио Свинбернову посвећену књигу. „Чекајте само док он узјаха свога коња, па ћете видетн како ће тај да јаше — даље него што ико од нас предвиђа!“ (в. есеј о Свпнберну у Таухницовој свесци Свинбернове поезије). После 1870 год. уместо старих пријатеља стекао је Росети неке нове млађе, међу којима ваља особито истаћи ЛУаћег Ра1ег-а одличног есејисту и критичара, једног од најбољих прозаиста енглеске литературе, којему лепу хвалу одаје Е. Гос у својој историји н којега Вајлд у свом сјајном есеју о „критици као уметност“ назива „највећим живнм (тада још) мајстором енглеске прозе“ и Е. Гос, којега већ више пута споменух, па и овај час. Кад се Росети 1854 упознао пнтимније са Рускином, преставио му је и г-ђцу Сидонову н Рускин је примио да њене цртеже откупљује за пзвесну годишњу награду. Али њена болест све .је више напредовала, а Росетнјеве финансије нису биле најсјајније, уз то је Росети био врло љубоморан. 1860 28 маја венчао се са њом и отишао на свадбени пут у Париз. Као бајка звони то да је Росетн на свадбеном путу довршио једну од својих најпмпреснвнијих слика „Како су се нашли“, у којој се драги са својом драгом (ову је сликала г-ђца Сидонова) у једном мрачном шумовитом крају састају са својим сенкама, спмволима смрти. (Вепзоп. Ић. сП.). По повратку у Лондон имао је Росети матернјалнпх незгода. Његов велики поштовалац слика п купац умре напрасно, оставивши у Росетија знатну суму новаца у напред му издату. У то време се осннва фирма Морис и Компанија, у којој је у почетку п Росети имао удела, али само на своју материјалну штету. Фирма је доцније прешла са свим у Морисове руке и заузела оно своје завидно место у декоратпвном сликарству и примењеној уметности. 1861 г. роди жена Росетијева мртворођенче и од то доба њена боболест све јаче напредоваше. Како је патила од страшних неуралгнја почела је узимати онијум. Једног фебруарског дана 1862 год. враћали су се њих двоје кући с ручка у кафани. Како је она изгледала уморена, Росети јој саветова да легне у постељу, а он оде да одржи предавање у Радничком Колеџу. Кад се вратио кући нашао ју је у несвесном стању, из којега је нису могли ни лекарн повратити. Сматра се да је узела јачу дозу опијума, да се случајно отровала. А да је овакав њен Дело, књ. 37. 2