Дело

18 Д Е Л 0 свршетак био повод и може да буде повод и друкчијем тумачењу, разним мистеријозним причама и т. д. са свим је разумљиво. Још је чудније што се за тим догодило. Пре него што су затворили њен мртвачки сандук пришао је Росети сандуку носећи један рукопис књиге песама, па га метну у сандук између образа и косе своје мртве жене. То су били његови сада светски познати сонети „Кућа живота (Тће Ноизе о! Ше, а зопеНе зе^огепсе). Најлепше дело његових песничких снова требало је да се за навек закопа у земљу са његовом умрлом драгОхМ. Седам и по година лежао је манускрипт у земљи. Тада једне ноћи на наваљивање његових пријатеља, како једни кажу, а како други мисле из зависти што се Свинбернова песничка слава почела нагло ширити, Росети је пристао да се раскопа гроб и да се манускрипт умрљан и изгужван извади из сандука. Росети је за то време седео у кући једног пријатеља сам, обрван самопрекорним мислима (Веизоп 1Љ. сћ, р. 55.). Росети је сам преписао рукопис па га је уништио. А не пуну годину дана затим (1870) изашле су те песме из штампе пожњевши огроман успех — оуепућећпп^ зпссезз Е. Соззе — и објавивши једну нову епоху енглеске поезије. После смрти своје жене Росети се преселио у једну кућу, у коју су осим њега становали још и Свинберн, Џорџ Мередит велики романсијер, мајстор психолошког романа; и брат Росетијев Виљем. Неко су време удесили да воде неку врсту заједничког жпвота: имали су заједничку трпезарију, у једној Мередитовој соби примали су посете. Да такав живот није могао трајати, да се овави оригинални и снажни духови нису могли покорити једном заједничком домаћем духу јасно је и сувише, тим мање што је сам главни домаћин, Росети, био до крајности самовољан, нетачан, устајао кад је хтео, ручавао кад је хтео и т. д. Али и у душевном животу његову наступила је знатна промена, све се више стао зднпмати спиритуализмом, а од 1876 почела га је мучити несаница, и вид му ослабио. Потражио је томе лека у одмору, у Ериснру, али је и тамо био све са својим мислима, које су биле врло црне, више пута самоубилачке; често је пмао и халуцинација, и изгледао „као да види дух своје жене блнзу себе“. Ипак дух његов био је још доста снажан. Али од 1870 почео је већ употребљавати сћ1ога1 против своје несанице и употребљавао га је даље стално у почетку