Дело

ДАНТЕ ГАБРИЈЕЛ РОСЕТИ 19 можда незнајући да се тиме трује, али најзад и сам осећајући какво разорно дејство има тај лек и на дух и на тело. За тим је заједно са Морисом и овога породицом становао у Келмскоту. Ту се упознао и са песником и литератом Во1еБеп1опот који му је до смрти остао најоданији пријатељ. Годнне проведене у Келмскоту биле су према приликама доста срећне за Росетија, изузимајући немили догађај пз год. 1871, када је у „Савременом прегледу“ нзашао један памфлет наперен лично против њега и његове поезије под натписом „Месната Школа поезије — Ј. Д. Г. Росети“. Росети је на то хладно одговорио у Атенеуму (АШаепеип), али писац оног чланка оштампа га на то засебно и дода још више денунцијантскога своме чланку, нападајући Росетија као човека ниске страсти, уметника без морала, без племенитих идеја и осећаја. То је у Росетија још више повећало неноверење према свету, па га је стала вређати ма каква ситница. Тако се расрдио на Браунинга, претпостављајући да је овај у једној својој књизи „Фифине на вашару“ хтео испод маске напасти на њега (Вепзоп Ић. сИ). По повратку из Келмскота све му је горе било. Халуцинације су га све впше мучиле; све га је вређало и дражило. Клорал је узимао у све већим дозама. Ипак је и тада још и сликао и писао са старом снагом. 1879 упознао се и спријатељио са Хал-Кеном, романсијером „који има тежње ка грандијозном“ како каже Вајлд, п коме захваљујемо „Успомене на Росетија“ један од најинтереснијих и најчаробнијих примера модерне литерарне хпрографије (Вепзоп) и један роман, којије пре годину дана направпо толику сензацију у Лондону, јер је ХалКен ту употребио неке детаље из Росетијева живота не баш особито пријатељски. Физичко зло Росетијево расло је све даље. Очајање, неутешност, душевна депресија била је све јача. Он, „прононсирани агностичар“, постао је побожан, веровао у исповедање н опроштај грехова. Најзад је имао прави наступ парализе 1881 год., алп се ипак опоравио, но то није дуго трајало. 1. апрпла 1882 већ је био полу-слеп, не могући говорити, узет; а 18 тога месеца умро је у грчевима (конвулзијама) окружен својом мајком и сестром, Во1е-Дентоном и Хал-Кеном. Лик је Росетијев сачуван осим на фотографијама, где је разуме се највернији још и у разним слнкама у којима је он служио као модел н у више портрета. Описао гаје у старијим