Дело

20 Д Е л 0 годинама Хал-Кен овако: У то’ време изгледао је као човек десет година старији од њега, а он је тада имао 52 године; био је пуне средње висине, нагињући угојености (корпулентности), са*'округлим лицем које је, рекао би човек, требало да је црвено а оно беше бледо, отворених граорастих очију са сталним продирућим погледом, омеђених широким проминентним обрвама и једном јасно оцртаном браздом више носа, којије био добро изрезан и имао широке ноздрве. Уста и брада беху сакривенн у густе брке и обилну браду, која је расла горе до ушију и била боје помешане затворено и црвенкасто-риђасте а сада прошарана седином. Чело је било широко, округло, без протудеранције и врло се благо повијало тамо где су танки, црни праменови косе, која је некад била бујна, почели у нереду падати доле ка ушима. Цео склоп главе и лица изгледао ми је особито племенит, а од очију на впше пун лепоте (види цитат у Вепзоп-а р. 67). Од портрета познат је онај што је радио велики н познати сликар Уатс, а за најбољи сматра се онај у слицп Мадоха Влопиа „Часер чита двору Едварда III своју легенду о Кустанци“, где је за Часера као модел служио Росети, за којега кажу дајеу старијим годинама личио на Часера, како је овај сачуван у Хокливовој литератури Часера (види лик Часеров у ДУШкег-овој Историји енгл. литературе). У Милеисовој слици, ћогеШо апс! 1заће11а „Лоренцо и Изабела“ где је чудним случајем Лоренца престављао Росети, а Изабелу г-ђца Сидонова, нацртан је Росети како уморан, с пуно жеђи пије вино из дугачког пехара, једним гестом „за који кажу да је био пуно карактеристичан“ за Росетпја (Вепзоп 1Љ. сК.) Да, тнм гестом, као жедан внно, гутао је он и душевну храну, с пуно интензивности, целим махом, предајући се целом душом. Тако је он читао тако је и сам писао и радио. Његова је лектира била пробрана, али темељна и богата. Реклп смо већ да је он оживео Китса, он и његово друштво „издигли су Браунинга са положаја ексцентричности и направпли га предметом обожавања“ (Гос); он је скоро заборављенога Вилми Блока врло мистична и врло нејасна, примакао бар одабраном кругу читалаца, као што се њему има захвалити и то што Данте није остао само хваљен а не читан великан и: писац „Див. Комед.“, него се његова „УКа Хиоуа“ чита, као штојује и сам Росетн читао, као са свим модерна књига.