Дело

ДАНТЕ ГАБРИЈЕЛ РОСЕТИ 21 С истом интензивношћу и писао је он. Свугде се цитирају његове речи Хал-Кену о томе како он радп: „Ја лежим на месту, кињен и мучен медијум, не допуштајући ниједног тренутка да попустп агонија, док не свршнм што сам предузео“. Кад је свршио „Краљеву трагедију“ чпнило му се као да је и његов живот са њоме истекао. Сваки рад његов односио је део њега самог, његове душе. Као тај факт, значајно је и то да је он веома много поправљао своје рукописе, своја дела, држећи да од сваког добра може бити боље. Сваку реч, сваку мисао онје много пута отиравао док је нпје најзад задржао. Као пример да наведем из Вепзопа само то да су прекрасни стихови из „Блажене деве“. Очп јој беху дубље нег воде Вечерњпх тпшпна, гласили првобитно: Њене плаве озбиљне очп беху много дубље Него баш п дубока вода, па за тим овако: Њене су очп знале впше о мпру п сенкама Него воде стпшане вечером, док нису добиле свој завршени, најлепши облик. Примера је таких много и они показују не само како је озбиљно и свом душом Росети схватао свој песнички позив, него и како је силно пазио и на израз, на реч, о чему не воде бригу само по неки велики генији и са свим слаби писцп. (Свршпће се)