Дело

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА 27 имала своје штатуте нити своје име али чији су чланови чекали под прозором сваког болесника да упадну у кућу чим овај издане; зарађивао је нешто и на картама, давајућп малим гимназистама кондиције из „клопа“, „санса“, „преферанса“, „фарбла“, „конгена“ и свих осталих омладинских игара. Ако све то није помогло, он се п друкче спомагао, само да не падне оцу на терет. Тако на пример, често је скупљао н милостињу за каквог свог сиромашног друга. Био је мека и добра срца, на нпје могао да гледа кад се неко од његових пријатеља пати, а ако се баш нико од његових другова није патио а он онда измисли по неког кој се пати. Узме лепо табак хартије, ишиарта га црвеним мастилом, напише са стране редни број: 1, 2,3,4, 5, 6, 7 и т. д. а озго у заглавље стави: „Милосрдни прилог добрих људи, на име помоћи оболелом богослову Љубомиру Јанковићу, како би му се омогућио одлазак и лечење у Ковиљачи, од опаке болести туберкуле“ и онда зађе сузним очима по кућама, у доба кад мужеви нису код куће, зађе и по канцеларијама, те збира добровољне прилоге за грешника Љубомира Јанковића, који нити је болестан нити би и могао бити болестан пошто и не постоји. Тако збира овог месеца за Љубомира Јанковића који треба да се лечи „од опаке болести туберкуле“, другог месеца за Перишу Ђурђевића, који „болује у државној болници без понуде и без неге“, трећег месеца за Саву Мирковића „талентованог сликарског самоука, којега су другови ради да пошљу на Академију у Москву“ а четвртог месеца за „једну бедну породицу која је напустила свој кров и своје огњиште у Старој Србији и незаштићена, гладује на београдској калдрми“. И тако некако, Средоје се спомогне и животари и учи, учи, учи, учп богословију а не свршава је. Он би још и даље учио богословију и животарио тако, неоптерећујући свога оца Вићентија, да му једнога дана не стиже из Роваца очево писмо ове садржине: „Сине Средоје, Долазим са овим писмом к тебн, да ти се јавим и учтиво и љубазно да те поздравим. Ако питаш за моје здравље, ја сам хвала Богу са свим онемоћио и занемогао иједва се вучем по овом белом свету. Ишао сам и у варош до доктора, па ми они кажу: има ми лека, али ми нема живота а ја велим: што ће ми лека ако нема живота. Лекнна Живка опет вели: и што би