Дело

28 Д Е Ј1 0 било живота, нема ми лека. Ето, тако они кажу а ја опет велим, ако ми баш п не буде живота, да доживпм бар једну радост, да тебе што пре видим. Не могу дочекати да те вндим као свештеника у нашем селу, јер ко ће жив то дочекати док ти свршиш науке. Него, ако желиш да ме још жива затечеш и видиш а ти прекини даље учење, па дођи овамо у село. Немој да те је жао науке, не мораш баш ти бити поп, кад се и онако за твога живота црква неће назидати, а п не треба ти наука, имаћеш ти и без ње од чега да живиш и твој век да векујеш, јер се овде у селу сад отворио један нов и леп посао. Као што знаш, овде ми зидамо цркву и ево већ девет година, ја сам председник одбора за зидање те цркве. А како се сад већ приближује мој конац и живота ми више нема, то је таман место за тебе, да на њему свој век проведеш и да користиш н народу и себи. Мени је жао да то место оставим туђину, зашто да се туђин мојом муком користи и да живи од тога, кад ја то могу моме рођеном сину оставити. Него ти послушај мој савет и дођи док сам ја жив, те да примиш у наследство овај посао, од којега ћеш много боље живити но од нурије, па ћеш ми бити благодаран и овог н оног света и помињаћеш ме као доброг оца, који ннје отишао на онај свет да није збринуо свог сина. Зато, синко, пожури јербо у селу има свакојакнх лола и рђавих људи, па могу ти отети ово место

.

“ Писмо се још свршавало једним низом имена разних снаја, тетака, теча и других сељана, који свн шаљу Средоју поздраве и питају за његово здравље. Кад је Средоје овакво писмо добио, прва мисао која му паде на памет, беше ова: — Одиста, место за мене као створено а нећу бити ни невешт послу. Са свим место за мене а и шта ће ми да будем поп, кад цркве у селу нема, нити ће је скоро бити. Тако се домисли Средоје и реши се, да што пре отпутује у село. Што није имао путна трошка то већ није била тако велика сметња, јер он одмах преви један табак, ишпарта га лепо црвеним мастилом, исписа са стране редни број 1, 2, 3, 4, о, и т. д. а озго у заглавље стави: „Списак прилога милостивих хришћана, на зидање цркве у селу Ровцима, коју родољубиви сељани тога села, о својој муциио своме зноју хоће да подпгну на темељу