Дело

390 Д Е Л 0 појање ни у ком случају не може бити меродавно, него је произвољно и по личном укусу прибележено. Ко нам јамчи да после извесног времена не дође други музичар који ће наћи другог појца, па огласитп, да оно што је г. Мокрањац обележио није тачно, па напише по своме укусу друго појање, т.ј. исто онако уради као и г. Мокрањац негирајући Корнелијево старо појање, које се мора као најаутентичније сматрати? Многи од нас музпчара који воднмо рачуна о црквеном појању одавно смо опазили да се г. Мокрањац, бележећи и хармонизујући црквене мелодије, удаљава од старог религиозног црквеног појања (на пр. за Херувику првог гласа једва се даје познати да је народна), али смо сматрали да је то његова лична ствар, рачунајући да такво појање неће улазити у Богословију. Међутим осмогласник је уведен у ту школу, а то је друго. Ово неколико редака написали смо, да би упозорили надлежне и све мислене људе на рад, који не може уродити добрим плодом и који ће у Богословији увести погрешно црквено појање те, да још за времена, тако рећи у дванаестом часу, учине што треба. Душан Јанковић