Дело

X Р 0 Н II К А 389 световног додавала. Због тога су црквене мелодије мало по мало добпјале карактер старог религиозног црквеног по.јања. И данас може добар зналац опазити код многих појаца с лепим гласом како додају и улепшавају, па и нехотице унесу у њ по нешто, чему ту нема места. Нико не може доказати да Корнелијево појање не ваља. Баш на протпв, оно као најстарије највише и вреди, зато њега треба претпоставпти сваком другом. С њим треба учинпти отприлике оно, што је Гргур Велики, још у VI в., урадио с црквеним појањем у католика. Тај доиста велики папа био је опазио да се црквене мелодије мењају и изопачавају. Да бп старо појање сачувао, нареди он да се сав антифонар прикупи и у књигу напише, па онда ту књигу учврстн ланцем за олтар Св. Петра, да за сва времена служи као регулатив правог црквеног појања, од којег се не сме црква удаљавати. Још нешто. При сеоби Срба под Арсенпјем Чарнојевићем, прешла је у Аустро-Угарску и црквена интелигенција српска, и она је свакако пренела и старо црквено појање у данашњу Војводину. Пошто су угарски Срби имали црквену аутономију, црквено појање могло је се код њих развијати и неговатн без икакве сметње. У Србији пак, остала је раја под турским ропством и она није могла ни мислити на црквено вељелеппје. Народ је био задовољан да има главне црквене обреде. Ако додамо да су митрополити махом били Грци, којима словенска литургија није баш много за срце била прирасла, онда лако можемо замислитп, какво је црквено појање затекло ослобођење. Кад се Србија ослободила, долазили су из Војводине калуђери свештеници, и учитељи који су у Србију пренелии пресадилн старо карловачко црквено појање. За учитеље у то доба била је најјача квалификација, ако је умео лепо за певницом појатн. Митрополит Петар, родом из Војводине, беше одличан појац и зналац црквеног појања, па је јако неговао црквено вељелепије. Нз тога доба изашли су одлични појци, као што беше Митрополпт Мраша и др. Старо црквено појање пренето је, дакле, из Војводине. Ако се коме не допада то старо појање, него га пева друкчије, то значи да се је он удаљио од правог појања, и његово