Дело

БЛАЖЕНА ДЕВА 49 II ту ћу молит од Христа Бога, Да то нам само да Да живимо као некад на земљи С љубављу —■ само, да, Ко некад оно да будемо увек Заједно — он и ја“. Погледа, ослушну, па онда рече, Говор јој сетан, благ: „То све кад дође он“. Ту преста. Пун анђела задрхта зрак Над њоме. У њеном погледу молба. (Ја видех осмех јој драг.) Ал тек што се анђела изгуби ход У сфере удаљене А она пружи са ограде златне Руке раширене II спусти међ њих главу. II бризну. (Чуо сам сузе њене). Данте Габријел Росети с енглеског превео Свет. СтеФановић 4 Дело, кн>. 37.