Дело

64 Д Е Л 0 о створењу човека. Овај трансцендентални проблем нзгледао је сасвим неприступачан природном развићу, као и питање о природи и постанку душе, једног мистичног бића, на познавање кога признаје метафизичка спекулација само своје и ничије друго право. У овај мрачни хаос противуречних престава унео је Чарлс Дарвин 1859. једним ударцем пуну светлост; у свом епохалном делу: „0 постанку врста у жнвотињском н биљном царству природним одабирањем“ показао је убедљиво, да тај историски процес није надприродна историја, већ физиолошки процес, и да је одржавање савршенијих раса у борби за опстанак створило прнродним развићем цео загонетни свет органског живота. Данас кад је учење о развићу готово у опште признато у биологији, када се сваке године изводе хиљаду анатомских н физиолошких радова на чврстом основу овог учења, тешко могу млађе генерације да створе себи преставу о снажном отпору, који се одмах дизао против Дарвиновог учења, и о страсној борби која се надовезала. У првој линији уложила је одмах црква свој енергичан протест; с разлогом увиделаје у новом противнику смртног непријатеља владајућег мита о створењу и у исто време приметила је да темељпма црквеног веровања прети велика опасност. Снажног савезника нашла је црква у дуалистичкој метафизици, која на већини университета још п данас полаже право да заступа праву, „идеалну“ философију. Још опаснијн би за млади дарвинизам снажан отпор који се подиже у сопственом логору емпиричне природне науке. Јер владајуће учење о констанцији, догма о сталности облика специја, и о независном створењу појединнх врста наишло је на већу опасност Дарвиновим учењем о пореклу, но Ламарковим трансформизмом; Ламарк је пре педесет година исто то тврдио што и Дарвин, али из недостатака убедљивих доказа није стекао никзквог успеха. Многи а међу њима веома угледни природњаци билп су с тога Дарвинови противници, или што нису имали довољан преглед целе области биологије, или што им је изгледало да се његова смела спекулацпја сувнше удаљује од сигурног базиса искуства. Кад се 1859. појавило Дарвиново главно дело и као сјајна муња ударило у мрачан логор школске биологије, ја сам се налазио онда на једногодишњем научном путовању у Сицилији, бавећи се проучавањем красних ради о лариј а, оним