Дело

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 63 је у току времена учпнила емпирична природна наука, са неком сувереном гордошћу и равнодушношћу. Као чиста „наука о духу“ она мисли да може свет из главе да конструише и да јој ннје потребан разнолики материјал који је посматрањем и експериментом с муком стечен. Нарочито важи то за Немачку где је спстем „аисолутног идеализма“ задобио захваљујући Фрпдриху Хеглу у Берлину највећи углед, нарочито од кад је „краљевска нруска философија“ постала облигатном — поглавито с тога што по Хеглу „у држави божија воља још и данас п једино монархистични државнн облик престављају развијање ума; сви су остали државнн облици нижи ступњи умног развпћа. Абструзну метафизику Хеглову (чији споменак иза ове зграде овековечава „апсолутан разум“) ценилп су и с тога тако високо, што је она основну идеју о развићу извела на једноставан, монистични начин. Али ово т. зв. „развиће разума“ лебди високо изнад природе у чпстом етру апсолутног духа и чисто је од сваког материјалног баласта, кога је међутим збиља утврдила емпирична историја развића васионе, земље и органпзама који на њој живе. У осталом као што је познато Хегел се сам једном болећиво изразио, да га је од толикнх његових ученпка само један разумео, па и тај један погрешно1. Са вшие тачке гледишта историје опште културе појављује се овде важно питање: какву је вредност имала управо идеја о развићу у целој областп науке. Одговор може само да гласи: веома различну! У опипљпвом облику леже факта индпвидуалног развпћа, онтогеније; псто тако изгледа емпирично сигурно засновано у геологији развиће земљине коре и њених планина; математичком спекулацијом изгледа утврђено развиће васионе; у свима овим великим областима науке озбиљно нпје било више речп о правом „створењу“, о испланираном грађевинарству неког особног творца. Но у толпко се чвршће држало идеје о створењу, кад је дошло на ред питање о постанку безбројних биљних и животињскпх врста, на првом месту пптање 1 Фплософпја п учење о развпћу. Немачка фплософија, каква је офпцпелно заступљепа на немачкпм унпверзптетпма, још п данас је већпм делом метафпзпчка п мпслп да јој не требају емппрпчнп основп прпроднпх наука, Из недостатка бполошког знања п разумевања њеног значаја она се понаша према модерном учењу о развпћу делом равнодушно, делом одбацујућп га.