Дело

Д Е Л 0 92 траже азотнога ђубрета; да иам тешке земље имају довољно калпје; да нам кречнн матејевачки терен има довољно фосфата и да су нам земље по впсовнма н косама кречљиве, а само оне у већпм долинама могу бити местимице оскудне у кречу. Ми ћемо према казаноме, сва ђубрета за нашу будућу земљорадњу моћн пропзводитп у земљи, сем калијевих солн; по љнх, с.рећом, не требамо много. Колико модерна земљорадња нолаже на вештачко ђубре, најбоље се впдп из тога: што га трошн годишње скоро сто милијуна товара, а то представља вредност око једие милијарде дпнара. У нас се проучава то питање тек од пре трн године; и, то, почео је да га проучава Главни Савез. У ред великих пољопривредних проналазака увршћује се н онај, који је показао: да хумусни слој ораће земље има мн о штв о р аз н о вр сн и х микр о о р г ан и зам а, од којих једни утичу на хранљнву моћ земље повољно, а други штетно. Тако, Бертло је нашао, да неке земљине микробе упијају ваздушни азот, па затнм, кад изумру и сатруну, богате земљу азотном биљском храном. Шлезпнг је, опет нашао, да има земља и таквих микроба, које разлажу шалитру до слободног азота; и, тако, оне уннштавају у земљи азотну биљску храну. Хелригер је показао, да се гш корену лептнрастог биља граде некп чворићи са мноштвом микроба, и да се у тим местима ваздушни азот упија и у биљно градпво претвара; а тиме је објаснио, зашто лептирице не траже азотнога ђубрета, и зашто оне својим отпатцима богате земљу азотном биљском храном. Органске материје труну у земљи такође под утнцајем извесних мпкроба; оне посредују да угљеник изумрлих органскпх тела сагори поступно до угљен-диоксида, неоргански део да им се врати у земну биљску храну, а азот да им се претвори у шалптру. Тај је хемнзам, према томе од веома велнког значаја за илодност земље. Стокласа је доказао, да земљине микробе, дишући, стварају зпатне количине угљен-диоксида;1 те тако н с те стране добија земља тог гаса, који је од толикога значаја за њепу плодност. II мпого друго шта бива у земљи под утицајем њених микроба. Хумусни слој земље, према казаноме, киитп од мноштва мпкробннх колоннја, од којих свака врста вршн извесне про1 До 75 кг. дневио од хектара.