Дело

ЗНАЧАЈ ПАУКЕ ЗА НОЉСКУ ПРИВРЕДУ 93 мене у земљи. Према оцени Стокласе, један грам добре земље има више милпјуна тих сићушних бнћа, а рђаве земље имају их знатно мање. Наш је народ, но томе, имао право што је хумуснп део земље назвао живпцом, а онај доњи безхумусни слој, где иема жпвота, мртвицом. II многе друге пољопривредне радње збивају се под утпцајем извесннх микроба. II, тако, данашњи нољопрпвреднпк, познајући радње тих невндљивнх раднпка, може своје радове да руководи поузданије, јер може утицај корисних микроба да номаже, а штетних да сузбија. Нроналазак микроба нма, дакле, веома велнкога значаја за пољопрпвреду. Ако скренем пажњу још и нато, што бактериологија упућује пољопривредпика у чуваљу свога н своје стоке здравља од зараза, онда тек вндимо колико је пространо ноље те зиатне науке. Сам смер пољонривреде, који се своди на производњу биља и животиња, показује пајбоље: да јој је физиологија основна иаука. Колико је физиологија продрла у тајне живота биља н животиња, то се питање не хможе расправљатн на овом месту; али ћу рећи само толнко, да та пова наука решава своје проблеме веома успешио: објасннла је много што шта нз жнвота биља и животиња, и пронашла је пут њнхова усавршавања. Алн, рекао бих, пајлепшп јој је онај нроналазак, којије ноказао како кружи угљеннк пзмеђу биља, животиња н ваздуха, п како кружи минерална биљска храна пзмеђу биља, животиња н земље. Тај проналазак младе фнзнолошке хемије о кружењу материје између мртве и жнве природе, решио је једио од основнпх ннтања из живота биља и жпвотнња, и показао је како та два живота зависе један од другога. Псто .је толико знатан и онај проналазак, којп је показао, како из ваздушне и земне биљске хране, нод утицајем светлости, а посредовањем хлорофпла, постају она разиоврсна биљна градива. Све то заједно показује, колико је иољонрнвреда велпчанствена наука. У ирактичној иољонривредп, нак, примењујући н код бпља н код жнвотпња принцип гојења, одбирања и унакрсног оплођнвања, учинила је агрикултурна фпзиологија веома велики успех. Много је културно бнље на тај начин усавршено, п многе су домаће жнвотиње на тај начин облагорођене. Некадашњу тај ну х р а њ е њ а б и љ а н ж н в о т п њ а, ставила је физиологија на чпсто хемиско ноље. Тако, утврднла је, колико која биљка тражи мннералне хране, на је према томе п