Дело

Д Е Л 0 <Ј4 ђубри. Животињску храну, пак, цени по томе, колико која може да да телу калорија; или, колпко која може да повећа телу тежину; а одредила је н то: колико треба дати калорија радној стоци, па да не губн снагу. Ти се огледи нзводе храњењем стоке у нарочптом апарату, где јој се даје одређена количина хране позната састава, и где јој се хвата, мери и аналише све што пзбаци, издише и испари. Данашњи културан пољопривреднпк свестан је, дакле, тог главног рада, од кога му цео успех зависи. Велику је услугу учинила физиологија пољопривреди н у томе, што је проучнла штеточино биље и штеточине животиње, п што је показала начин њихова уништавања. Тиме је физиологија обезбедила успех ратару. Шта ће донети огледи са електричном светлости и електричном струјом, у погледу њихова утицаја на успевања бнља, то ће показати, може бити, скора будућност. Од великога је значаја за пољопрпвреду и тај проналазак науке, што је успела да може пољопривредне производе, нарочито храну, сачувати дуже време од квара. Тако, месо се може одржати у хладњачама н до године дана иотпуно свеже, иа зато се могу чак нз Аустралије доносити заклани овнови у Европу. Јела у конзервама могу се одржати годинама, зато су оне главна храна морепловству и војпим походима. Помоћу антисептика може се одржати млеко до осам дана, и т. д. Свеје то од зпачаја за произвођача. Колико пољопривредна нндустрија утиче на унапређење нољске привреде, довољно је да номенем: да се пиварски јечам плаћа двапут скупље од обичнога; да шећерна репа даје ириноса и по 600 динара од хектара; да има коњака, од кога се флаша илаћа но 100 дппара; да млекарска, винарска, воћарска, текстнлна, кожарска н млинарска н мпоге друге пољопривредне иидустрије знатно повећавају цену својнм сировинама, нретварајући нх скупоцене фабрнкате. Стога пољопрпвреда има нравога нолета само у оним земљама, где има и иољопривредпе пндустрнје. Такве земље подмирују своје потребе саме, и извозе нољонривредне прерађевине. Ако ногледамо на све ове услуге, које указује наука данашњој пољопривредп, пзносећн јој на вндпк све што се збпва у области њепога рада н показујућн јој пут којпм треба да иде; н ако, с друге стране, помислимо нато: да стара нољопривреда