Дело

„8ЕСЕ3310 Р1ЕВ13“ ПРИПОВЕТКА (ИЗ МОЈИХ (1ЕДАГОИОДХ ОДАЗАДА И ЗАБЕДЕЖАДА) (НАСТАВАК) ГЛАВА ЧЕТВРТА Док се ово дешавало у згради Препарандије, ијош много пре, још од ране зоре, на брегу и на подножју брега Остра Чука, у близини манастира Грабовца, врило је и шаренило се као у Валенштајновом логору. Дивота је било видети их већ кад су се кренули са зборна места. Још тамо су отпочели Марсељезу. Неколико је њих имало у руци Пелагићево „Путовање у накрет око земље“, где је штампана та Марсељеза у преводу Лазе Костића — исправљена, наравно, и канонисана Пелагићем Певали су целим путем, и кроз варош и пољем до Габровца. Зачуђене чаршилије гледале су ту младу групу како поносито корача и слушали је како громогласно пева: „Што да та чорда угњегача По пашем прагу пшрц власт? Продапе чете пајамппка Јунаке сруше у пропаст! Ох, Боже, везаппјех руку Да нам под јармом горп лик, А погап какав пасплнпк Ужпва пашу замуку: За мач, браћо, за мач! У бој, у бојни ред! Напрпјед, папрпјед! Нек тнрапска крв залпва свакп гред“!