Дело

5ЕСЕ5510 Р I. Е В I 5 99 Са том дивном слободњачком песмом на устима — којаје још дуго брујала у ушима фурунџија, пиљара и бакала који су баш тад отварали дућане — стигли су побуњени преперанди до Остре Чуке. Ту су се повукли и начинили прави логор. Ту ће преданити, на и преноћити ако је потребе, — а од својих захтева неће „ни једне запете попустити. Сваки је понео са собом хране за два дана (а по неки одлучнији чак и: пар резервних опанака, мало тифтика и танку воштаницу, — готов да гине!) А терен врло згодан; у близинп хладна вода да им загаси жеђ (евентуелно и да испирају ране ако их добију), и шума да их склони од јунске жеге, а шуме су од вајкада играле велику улогу у свима нашим устанцима. Свакоме о куку крива бритвица — то највидније обележје слободоумља и грађанске куражи —виси о кајишу; за пасом некима пун пиштољ који је у Србину, у осталом, остао још само зато, да праском својим означава навртање божићне печенице на ражањ, а некима занасом мрска Руска Граматика! Ако им сеусвоје захтеви добро, ако не, они ће по датој заклетви све Руске Граматике свечано поцепати и спалити их ту на подножју Остре Чуке, као оно негда Лутерови ђаци папску булу и канонске књиге што су спалили; рећи ће „Збогом, школо, нисам те нн вол'о“, разићнће се по разним занатима, и тако — по давнашњој својој жељи — једва једном постати корисни и продуктивни чланови овог садањег друштва. — Браћо плебеји, и будући свесни грађани, внкну Милић Илић — вакат је да изаберемо из своје средине тројицу, која ће тројица однети наше захтеве оним тамо нашим патрицијама Пристајете ли? — Пристајемо! одазваше се сви. — Кандидујте! раздра се Милић Илић. — Кандидуј ти сам! деру се они. Милић Илић кандидова тројицу. — Приматели их! пита их он. — Не примамо! одговарају онн. — Штооо? отеже Милић Илић који ннје научно на оппрање. Један од њих нека отпадне, а место њега хоћемо тебе Милићу Илићу! предложи један. — Тебе! Тебе! заграјаше са свнју страна. Тебе! Милића дајте!... Илића! Милнћа! разлежу се н страшно одјекују околне планине, тако да манастирско козарче побеже бестрага негде