Дело

104 Д Е Л 0 » из цнгаре који је Оливије Бертен, опружен по своме дпвану, лагано пуштао кроза своје усне. Залутала погледа по далеком небу, тражио је предмет за нову слику. Шта ће да ради? То још није знао. Он, уосталом, није био уметник одлучан и поуздан у себе, већ немиран, његов се неодлучап позив једпако колебао између свих врста уметности. Богат, славан, обасут свима иочастима, он је остао, пред крај свога живота, човек којн још незна управо коме је идеалу тежпо. Бпо је ускрас Рима, бранилац предања, творац, осим многпх других, великих, исторпјских слика; затим, тежећи савремености, сликао је живе људе с класнчним обележјем. Уман, одушевљен, упоран радник с променљивнм тежњама, заљубљен у своју уметност коју је ванредно познавао, стекао је, захваљујућн оштроумности свога духа, знатне способности у извођењу и велпку гипкост дара створенога, једним делом, овим колебање.м и у окушајима на свпма врстама. Може бптн и нагло услнћење света за његове елегантне творевине, отмене и брижљиве, имало је утнцаја на његову ирироду, те је спречило да постане оно што бп, у обичнпм приликама, постала. Још од сјајнога почетка, жеља да се донадне ометала га је, и ако он то није опажао, мењала тајно његов нут, слабећи његова уверења. Ова жеља да се допадне, уосталом, много је допринела његовој слави. ЈБупкост његовнх манира, све навике његове, пажљивост коју је имао према себи, старп глас о његовој снази и вештини, вештина у борењу мачем п у јахању, чиниле су поворку малих значајностп његове славе која је све више расла. После Кео патре, прве слике која га' је некада прославила, Париз се, од једанпут, заљубио у њега, усвојпо га, славио, и он је изненада постао један од оних сјајнпх светских уметника нађених у шуми, о које се салони отпмају, које Ннститут прима још од ране младости њнхове. У њ је ушао као завојевач с одобравањем свега града. Срећа га је пратила до саме старости, пазећн га п милујући га. Блем, под утицајем лепога дана што га је осећао насмејаиа на пољу, тражио је једаи песпички предмет. Нешто мало, пак, опијен цигаром н доручком, сањао је, блудећи погледом, цртајућн у азуру брзе слнке, дражесне жене на шумској стази или на уличноме плочатшку, л>убавнпке на речној обали, све љубавпе маштарије што се свнђају његовој мнслн. Променљиве