Дело

• Д Е Л О КЊИГА 38. Јанулр, 1906. год. СВЕСКА 1. НЕКОЛИКА ПРОМАТРАЊА О ЕТНОГРАФИЈИ МАКЕДОНСКИХ СЛОВЕНА Нигде у Европи иису народиости тако измешаие као у Македонији, особито у јужној Македопнји. Даље, има прелаза и претапања једпе народности у другу, нарочпто Словена у Грке, •Турке и Арбанасе, а Динцара у Грке и Словене; претапањеје у разним стадиумима: негде тек започело, негде одмакло, анегде готово довршено. Напослетку, народна маса македонских Словена нема одређене националие свестп, није имала самосталну историјску прошлост, нема свог књшкевног језика. Говори језиком, о којем ностоје трп мњења: да је ближи српском, да је сродннји с бугарским и да је можда самосталан јужно-словенски језик. Нема дакле ноузданих етнографских знакова, на оспову којих би се народне словепске масе означиле као српске или бугарске. — Питање даље компликују ови утицаји. Постоје нацноналне и верско-националне пропаганде, и неке од њих деценијама намећу Македонцима, нарочите македонскнм Словенима, своју националиу свест, затим им у том смислу обрађују језик н мењају обичаје. У балканским државама, које полажу право на Македонију, децепнјама се кроз школе формира ннтелигенција с нетачним представама о народности Македонаца. Овака од балкаиских држава прибраја све македонске Словепе својој народностп, и то је постало осећање већега дела иителпгепцнје. Због тога има јавно мњење, које у то махом нскрено верује. — Странп пнсци су македонско етнографско питање расправљали на основу двојаких ннформацнја. Једнн су се информпсалп код пнтелнгенције једнога од балканскнх народа п њнховнх нрнсталица у Македонпји, и према томе су застуиали нетачна мњења. Други, који су самосталнпје радили, готово ниједан, нису знали нп српског ни бугарског језика, нпсу осетнли 1*