Дело

4 Д Е Л 0 оскудицу народне свести код македонских Словена, и, управљајућн се једино но снољним знацима, нарочито по имену, обележавали су их као Бугаре. Оспм овога се појам Македоније у новије време погрешно рашприо п на скопску и тетовску област, које се нису нпкад рачунале у Македонију. Македонско етнографско питање је дакле једно од најтежих и најзаплетенијих. Даље, у њега су уношене све погрешне полазне тачке, које су горе поменуте, затим је расправљано махом погрешним методама и према нетачним главним проматрањима. Из основа су погрешне етнографске карте и статистичке таблице, у којима су проматрања и ногледи резумирани. Ја сам дакле уверен да сваколика данашња владајућа мњења о етнографији македонскпх Словена почивају на заблудама. Због тога ћу изнети своје противне резултате о етнографији македонских Словена, до којих сам дошао путујући н про-' матрајући. Држим да ће се пз њих моћи двоје осетити: да су не само погрешне етнографске карте и статистичке таблице о македонском становништву, већ н да се македонско етнографско питање мора ставити на сасвим другу основу. Проматрања ћу груписати око ових теза: 1. Нетачан је појам о Македонији. То сам географско питање раније расправио. Скопска и тетовска област спадају у Стару Србију. 2. Народна маса македонских Словена нема одређеног народног осећања и пародне свести, ни српске ни бугарске, и ако су врло сродпи са Србима и Бугарима. 3. Име Бугарип, којим се македонски Словени по правилу називају, није етнографско име и не означава етничког Бугарпна. 4. Стране, немачке, француске, енглеске и друге етнографске карте Македоније нису етнографске, нису нн говорне или језичне (БргасћкаИе), већ су колорисане једпно па основу погрешно схваћеног имена Бугарин, којим се македонски Словени често називају. 5. Статпстнчке таблпце су неистипите или нетачне. Народна свест и народно осеКање Код македонскпх Словена се могу поуздано запазитн ова осећања. Онн знају да су им страни Турци и Грци, у колико