Дело

ЕТНОГРАфсКА ПРОМАТРАЊА О их с последњима црква не везује; затим се осећа да су они у националном погледу флотантна народна маса, која има етничку предиспозицију да постане Србима или Бугарима. Народпа маса, која није пропагандом афицираиа, ие осећа се ни Србином ни Бугарппом, а има у толико симпатија за оба народа, што се с њима може споразумевати и што се од њих нада ослобођењу. Као код сваког потиштепог народа, мера симпатија према Србима илп Бугарима зависи од тога, ко им већу помоћ указује и ко им ставља или даје веће изгледе за ослобођење. Мени се често дешавало, да у селпма, која припадају бугарској партији, сељаци разговарају са мном о својим невољама и о ослобођењу у томе Схмислу као да су српске партије и изјављују, да им је подједнако мнло, потпалн под Србију или Бугарску. То сам слушао и од понеког егзархпјског калуђера п свештеннка, који су иначе вође бугарске струје међу македонским Словенима. Последњнх година, док код нас још нпсу бнли дпгнути филоксером унпштенн виноградн, многн трговци из Србије долазили су у Тпквеш и остале виноградарске области Македоније, и куповали грожђе. Народ је ступао с њњма у додир, видео да говоре скоро истим језиком, и ја сам, наилазећи после трговаца, осетио у многим селима расположење да пређу на српску страну, ма да су иначе била бугарске партије, и ма да наша проиаганда није никад у Тиквешу раднла и нпсмо ту имали ниједнога свога села. Године 1904. путовао сам с многим сељацима солунске околине, којн су бугарске комите, јер српских тамо није никад било, н ноћивао сам по њиховим селпма; они су ми саопштавали цео свој рад п планове, и ја сам јасно осетио да они мене сматрају као свога и да немају никакве нарочите предилекцпје према Бугарима као Бугарнма. У осталом да народна маса македонских Словена нехма одређеиог српског или бугарског народног осећања зна и сва разборита македонска интелигенцнја, која се школовала у бугарском нли српском духу и постала Бугарима нли Србпма. С овом тачпом идејом могу се с коршнћу да читају и шовинистички ппсцн, којп су доказивали да су Македонци само Србн или само Бугари. Код свпх, који су самн опсервиралн и познавали иарод, често се нехотично нзмакне прпзпање, да македонски Словенп немају специфичне народне свести п да једнно, осећајући антагонизам према Турцима и Грцима, прилазе бугарској или српској струји, оној која поведе борбу протнв Турака и Грка. Верковић, којн је био