Дело

ЈАКА КАО СМРТ 113 Још узбуђен због те појаве што је занела љегово уметничко око, он одмах рече: — Ах! ево једне чију бп слику веома радо радио. Реч је сутрадан поновљена младој жени, и он добије, исте вечери, мало писамце плаво обојено, неосетно намприсано, паписано правилним и лепим рукописом, који се лагано пео с десна на лево, и које је говорило: „Господине, „Војвоткиња де Мортмен рекла ми је, када је одлазила од мене, да сте ви вољни да створите од мога јаднога лика једно своје узор-дело. Ја бих вам га радо поверпла када бих била^уверена да то нпсте тек онако рекли, и ако ви вндите у мени штогод што бисте могли нзрадити и идеализовати. „Верујте, господине, у моје врло високо цењење „Ана де Гијероа.“ Он одговори пнтајући када ће моћи да дође грофици, п био је, врло нросто, позван на доручак у идући понедељак. Отишао је на први спрат .једне велике и раскошпе, модерне куће на булевару Малербову. Пошто је прошао пространи салон превучен плавом свилом, оиточен белим и позлаћеним дрветом, сликара уведу као у неки будоар, застрвен тканпном прошлога столећа, љупком и јасном, оним тканинама а 1а ^УаМеап, нежних прелива, дивннх предмета, које као да су откали, нацрталн н нзвелн радницн сневајући о љубави. Тек је био сео када грофица уђе. Тако је лако газила да је није чуо када је прешла преко оближње собе, те је био изненађен када је угледа. Она му пружи руку врло пријатељски. — Дакле, истина је, рече, да хоћете да израдпте моју слику. — То је за мене срећа, госпођо. Њена црна, уска хиљина чинила је веома витком, давала јој сасвим младалачкп изглед, на опет озбиљач изглед којије терала у лаж насмејана глава, сјајна са њене илаве косе. Граф уђе, држећи за руку шестогодишњу девојчпцу. • Г-ца де Гнјероа представи га. — Мој муж. Био је то човек нискога раста, безбрк, упалих образа мрке коже због обрпјане браде. Дело, књ. 38. 8