Дело

114 Д Е Л 0 Личпо је номало и иа свештеннка и глумца, дуге косе забачепе натраг, углађених покрета, а око уста две велике кружне боре спуштају се са образа и пду ка подбратку, које је, рекло би се, створила навика јавнога говора. Он се захвали сликару обиљем фраза које су показивале говорнпка. Већ дуго времена како је желео да наручи слику своје жене, и зацело би изабрао г. Оливија Бертена, да се није бојао е ће он одбити, јер је знао колнко је оптерећен поручбипама. Било је уговорено, са много пажње и са једне и са друге стране, да он доведе одмах сутра дан грофицу у атеље. Само се питао не би ли боље било причекати, због црнине што је носила, али сликар изјавн да он хоће да изнесе први утисак што га је добио из ове супротности, што јако пада у очп, између тако живахне главе, тако фине, светле под злаћаном косом, и строга црннне одела. Сутрадан дође она са својим мужем, а ндућнх дана са ћерком, коју би посадили за сто пун књига са слнкама. Оливије Бертен, по обичају, показиваше се врло уздржљив. Жене из отменога света су га помало буниле, јер их није много познавао. Мислио је да су и покварене и глупе, лицемерне п опасне, таште и велика препрека. Он је имао код слободнога женскиња брзих успеха, захваљујући своме угледу, својој духовитостн, своме елегантноме, дивовском стасу и своме изразитоме, мркоме лику. Њих је више волео, а са њима је волео и њнхово слободно држање и слободне разговоре, навикао на лаке обпчаје, чудне п веселе којп су владали по атељејима и иза кулиса, у које је радо ншао. У свет је одлазио због славе, а не због љубави, ту му се свиђало таштини, ту је прпмао честитања и наруџбине, ту се кочоперио пред лепнм женама које су му ласкале, не удварајући им се никада. Не унуштајући се пред њнма у смеле досетке и папрене говоре, мислио је да су охоле, а опе су држале да се он лепо понаша. Сваки иут када су седеле пред њиме, он је осећао, и мислио то што су хтеле да му се донадну, ону различност соја која спречава да се заволе. ако се н мешају, уметпнке п светске жоне. Пза осмеха н дивљења, што је код жена увек извештачено, осећао је увек нејасну духовну уздржљивост оних бнћа које мисле у себн да су одличнпјих битности. То је изазвало код њега мале наступе ноиосптостп, тражпо је внше ноштовања, био је скоро охол, н