Дело

120 Д Е Л 0 Да није он просто пао у замку коју му је њено кокетство наместило, које је он осетио и разумео већ одавна, и да нпје, опкољен њеним чинима, трпео утицај оне нарочите вештпне коју даје женама воља за допадањем? Он је ишао, седао, опет ишао, палио цигаре и одмах их бацао; посматрао је свакога тренутка сказаљку на часовнику, која је ишла уреченоме времену лагано и стално. нревео с францускога Владислав Росић (Наставиће се)