Дело

хије у Цариграду и српско-бугарског рата имала је да послужи да се створи и одржава аптагоипзам између два народа исте вере, исте расе, и језика који се могу сматратп као дпјалекти једап другог. Племените и дивне напоре мађарског народа за независношћу аустрпска је политика стално и с великом истрајношћу успевала да компромнтује. Сетпмо се само како је на један нечувен начин уснела да компромнтује покрет Кошута Лајоша, и спољни и унутрашњи програм Контутове странке: да би се компромнтовао спољнп програм доводи се за заједничког министра спољних послова Аустро-Угарске кошутовац граф Андрашн; да би се комиромитовао унутрашњи ирограм доведен је у исто доба у Угарској за миннстра унутрашњпх дела кошутовац Коломан Тиса. Место слободе п уједнњења балканских народа, спољњег програма Кошутове странке, Босна н Херцеговина дају се Аустро-Угарској а „ап <1е1а (1е МћгоуИха“ постаје мото аустриске спољне нолптике иа Балкану, чији је носилац постаје граф Андраши; Коломан Тиса, пак, инаугурнше народносни антагонизам у Угарској. После овога 1\ошутова је странка била сарањена, да је тек сада, после скоро трпдесет година, васкрсне Фрања Кошут, достојнп спн великога оца. Али најгоре је пролазила Србија. Аустрија је увек била нротивна да се у Србији одомаћи парламеитаран режим и за те своје цпљеве је на врло вешт начин органпзовала средства. Она је за своју нолитику у Србији увек тражила ослонца у појединим личностима и то против народне струје. Оиајеуспела да прво краља Милана завади са збиља силном радикалном странком да он после постаие њено иослушно оруђе. После његове абдпкације она је и над краљем Александром извршила исту процедуру п само тој аустриској политицп п треба у крајњој анализи и ириписатп буран жнвот н трагичан свршетак ова два српска владаоца. Докле Аустрија тако ради, дотле је Русија, која код своје куће нерадо гледа уставну струју (можда више због револуционарних елемената него иначе), тражила ослонца за своју политику у народу, најјачој странци; она је штнтнла иарламентаран режим: отуда и русофилство нрво лпбералне, а затим радикалне странке. Аустрнска је дипломатија најзад дотерала дотле да је парламентаран режим у Србпји постао несложљив с аустрофилском нолптиком. Србија и АустроУгарска треба да су у добрнм односнма. *Ја то искрено желим-