Дело

124 Д Е Л 0 Али да се они успоставе потребно је да Аустро-Угарска промени своју политику према Србијп. Србијије само онај лојалан нрнјатељ којн не смета нравилан развој парламентарног режима, једнне гарантије за стабилизирање односа, за напредовање Србије. Треба се пскрено објаснпти. Промена министар- У Енглеској се на владп смењују две истоства уЕнглеској. Ра- ске СТранке; виговци, енглески либерали и спуштањепарламен- г г х та. Нови избори. радикалн; и торневци, енглески консервативци. Али од 1886 године место чистпх торпеваца јавља се друга једна странка, опет са консервативним карактером, унионисти. Кад је Гледстон у априлу 1886 предложио да се земља откупи од ирских великих поседника (јер је две трећнне Ирске својина 2000 лица) и подели народу; и кад је изнео чувени законскп предлог о аутономији Ирске, хом-рул бил, по коме се у Даблину установљава парламенат са два дома и ирско мпнистарство, протнв Гледстона се диже читава бура у парламенту. И*сами његови виговци поделе се у два табора. Гледстонје, и поред своје велике старости, храбро покушавао да убеди своје противнике, који су тврдили да ће аутономија Ирске бити иочетак распадања британскога царства. На знаменитој седници Доњега Дома од 8 јуна 1886 хом-рул бпл је одбачен са већпном од 30 гласова. Али то Гледстона није збунило: он распусти парламенат и учинн апел на народ. Међутнм, један део впговаца, под Чемберленом и дуком од Девоншајра, напусти Гледстона, споји се са ториевцима и та нова странка, која се назове унионистичком, добнје већину. Гледстонов је кабинет морао дати оставку. Тадашњи вођ консервативне странке, ториеваца, лорд Солзбери постане вођ униониста. После Гледстонова пораза на хомрулским изборима, лорд Солзбери је владао од 1886 пуних шест годнна. Већ 1892 опет Гледстон добпје већину и образује своје последње, четврто министарство, али после две године нреда управу своме ирпврженику лорду Розбериу. Већина на коју се наслањало ово последње либерално министарство бнла је слаба. Кабинет је отправљао послове, али су накнадни избори показивали да је нзгубио поверење већнне народа. Колико се тада Гледстон осећао слаб доказује његово држање 1893 год., приликом другог, много ублажепог, законског предлога о ирскоме хомрулу. Доњп Дом, у чијој је тадашњој већипн сем Ираца бнло н иарочпто миого раднкалнпх елемената