Дело

X Р 0 Н И К А 125 из Скотске и Велса, усвоји нредлог о хомрулу. Али га Горњи Дом одбије и Гледстоп нпје смео да распусти парламенат и да апелује на народ. Да се он с разлогом бојао доказали су избори извршени две годпне касније. Карактернстпчно је да Гледстон ннје хтео да одступи због изјаве неповерења у Горњем Дому, него је тек много касније, због болестп, уступио управу првом до себе, своме човеку лорду Розберну. Међутим, чим је Доњи Дом 1895 годнне изгласао неповерење тадашњем либералном војном мипистру, Кембел-Бенермепу, данашњем енглеском министру-председнику, Розбериев је кабпнет одмах дао оставку. На иовим изборима унионпсти онет добпју већпну. Кад се 1900 год. сиремао рат нротив Бура, лорд Солзбери распусти иарламенат п народи нове изборе, да би впдео расположење парода. И па тим изборима 1900 год. добије лорд Солзбери већину тако да је у Доњем Дому са 150 посланика бпо јачи од уједпњене онозицнје. То је тај парламепат којн је нрошлог месеца распуштеп. У јулу 1902 лорд Солзбери се због старости повуче, и преда управу министарства не, као што су некн очекивали, најстаријем министру Јоспфу Чемберлену, него своме синовцу, Артуру Џемсу Балфуру, којп је тада већ био вођ Доњега Дома. 1Г поред својих сјајнпх способности, Балфур није био човек који би могао да одржи странку на старој виспни. Нарочито код министра колонија Чемберлена он ннје имао ауторитет лорда Солзберна. Није много прошло и Чемберлен је већ почео да уноси забуну у кабинет, која није потекла од каквих полптичких супротности између консерватпвнпх и либералних начела која су се стопила у унионпстичкој странци, него отуда што је Чемберлен опет изнео на тапет старо економско спорно питање о слободној трговипп и заштптној царини које се у Енглеској сматрало у начелу као скннуто с дневног реда од како је сер Роберт Пил, 18-16, укннуо царину на жито. На једноме путу по Јужној Африци, у почетку 1903, министар колопија Чемберлеп открије своје заштитне намере. Вратпвшн се с нута, он се јавно, на опште изнепађење, изјасни за укидање слободне трговине п за увођење царине на животпе памирннце и индустрнске производе. Балфур се иаједаниут иашао у једном непријатном теснацу: он није могао донустнтп да му његов силан пријатељ днктнра једну сасвнм нову економну политику; јавно пак да устане протнв њега бплоје опасно. Под таквим околностима Балфур је нзабрао среднну. Оп је нај-