Дело

126 Д Е Л 0 зад изјавио да је у начелу за елободну трговнну, алп да је у практици врло рђаво и изазивачки што заштитни зндови других држава пепрестапо расту. Тако је он нашао формулу да Енглеска мора постуино да приђе заштитној политици, да би имала у рукама једно оружје за склапање добрпх трговинских уговора. Алн и многп чланови саме унионистичке странке били су протпвпици сваке заштите и нису се задовољили Балфуровим полумерама. Против Чемберлена прво устане човек који је с њим заједно 1886 напустио Гледстона, дука од Девоншајра. Он је тражио од Балфура да буде јаснпји, али кад то није добио опда пзбпје једна тешка министарска криза. Девоншајр нзађе нз кабинета, али изађе и Немберлен. Сем њнх, још су дали оставку миннстар финансија Ричи, министар за Индију лорд Хамилтон и министар за Скотску, лорд Балфур од Берлиа (Виг1е1оф). Том су приликом дакле пет министара иступили из кабинета. Од ове велике кризе у 1903 почпњу у парламенту несугласпце и између униониста којн су били за слободну трговпну п оних за заштиту. Сем тога на накнадним изборима, којих је од 1900 до 1905 бнло на 64 места, Балфуров је кабинет трпео нораз за поразом. Унионистн су 1900 год. добпли у парламенту 399 посланика, радикали 189, ирски нацпоналисти 81, председник нарламента (спикер), свега 670 посланнка; тада су они ималн већину од 129 гласова. Крајем прошле годнне подела спага у том пстом парламенту овако се изменила: унноннсти 368 посланнка, либерали (или радикали) 219, нацноналисти 82, спикер 1, унионистичка већина спала је на 67 гласова. Већ је било одавно јасно да је кабннет био зрео за пад. Ја сам се нарочито задржао на овом низу примера да истакнем на како великој впсипи у Енглеској стоји делнкатност односа између краља и његовог првог^мннистра. Свога првога министра краљ пнкад не отпушта, ни онда чак кад у парламепту остане у мањини: у таквом случају потпуно оставља министру председнику на вољу да распусти парламенат и пзвршп нове пзборе или да да оставку. У теорији, енглески краљ нма право распуштања парламента, али је он то право, нз обзнра достојанства краљевске власти, уступно већннп у Доњем Дому, и она га вршн преко првога министра. Отуда распуштање парламента у Енглеској п наређнвање повнх избора у ствари врши министар-председнпк као представниквећнне. Али ако већпна(разуме се у парламенту) не хтедие извршнтп употребу свога ирава