Дело

128 Д Е Л 0 тика Чемберленова, Балфурова „реталиациона тарнфа“, и слободна трговина. Пзборнаје борба била необично љута; противно енглеским обичајима, она је била неучтпва, брутална, неумерена, без узајамног поштовања уверења. У Дербиу Чемберлен није могао доћи до речи. У Манчестру су отменога Балфураљуди бомбардовалн сувим харингама, а жене су га дочекале шаргарепама икелерабама. Врло је рђаво што је у овом случају енглеска политика подражавала рђаве стране политичке борбе на европскоме коппу и жалоснно је што су енглеске странке и у ово неколико случајева попустиле у својој нримерној дисциплини. Енглески избори су увек били за углед и парламентарни режим је увек уливао дпвно поверење кад се само погледало с коликом правилношћу овај систем владавине функционише у Вестминстеру. Али је најбезобзирнија била борба између уннониста Чемберленових присталица и униониста који су остали верни слободној трговинп. Да бисмо имали идеју о заоштрености те борбе треба само прочитати оно место из говора сјајног члана енглеског парламента, Џибсона-Болза (СгЉбоп-Вом'1ез), унионнсте који је остао веран слооодној трговини, одговарајући Чемберлену иа једно писмо у коме је овај позивао бираче да не гласају за ЏпбсонаБолза, јер он, Џибсон-Болз, никад није пропустио ирилику да „остраг боде своју странку", и био је „лажан пријатељ“. „Ја ћу вам одмах рећи, одговорио је на то Џибсон-Болз пред својнм бирачима, како ја замишљам човека о коме се може рећи да је лажан прпјатељ н да вас остраг боде. Да мучи раднике за своју личну корпст и да им ннско ласка за своју политпчку корпст; да радницима обећа пензије у старости, да би задобио њихове гласове, а пошто је њихове гласове добио да одбије пензије; да интригћра против свога вођа у његовом кабннету и кад је овај одбио његове безумне предлоге дати оставку у једном критичном тренутку; тајним ровењима нзбацнвати из кабинета сваког човека од вредности, способности н гласа; наваљиватп да се један увредљпво неспособан снн постави за мппнстра финансија и обећатп да ће се његов отац, у паграду за ово благоволење, уздржаватн опознцпје, а кад је ова милост задобпвена не престајати две и по годнпе подметатн ногу влади; пркоснтн своме вођи резолуцијама у корист своје политпке; исмевати и вређати тога вођу, онтуживати га да је понпзпо п обешчастио странку, ето такав се човек може назватп лажнпм