Дело

X Р 0 Н II К А 129 пријатељем, за таквога се човека може кааатн да боде људе с леђа. То учинити једанпут довољноје срамно заједног јединог човека, али то почети и по други пут, једно за другпм издати два вођа (Гледстона и Балфура), разбитп две страике, то је једна бездан од полнтичкога неваљалства чија дубина до сада није измерена. Поред овакога држања, п сами нндиски Тази су верни пријатељи и сам Јуда Искарпотски има право на венад славе.“ Ова љута борба већ је завршена. Доњи Дом, нрави и свемоћни суверен Велпке Британије, изабран је.1 Од 670 места1 2, либералн су добили 375, униоиисти 157 (и то 88 Балфурових, 61 Немберленових и 8 присталица слободне трговнне), ирски националисти 83, радинци 49. Овај резултат показује да се нико више не бојп одвајања Ирске или распадања царевине, п да још једино авет скупога хлеба може да учпни утисак на енглеску публику. Колнко јс пораз униописта тежак показује и то што је, и поред својих неоспорних заслуга за земљу, и поред личне симпатије коју је он увек улпвао, Балфур, јучерањп први министар Велике Британије, синовац и наследник лорда Солзбериа, вођ консервативне странке, скоро без прекида минпстар од 1885, иотучен с великом већпном у Псточном Манчестру, где је биран непрекидно пунпх 20 година, и где је његова популарност изгледала неразорива. II тако је он ето своју неодлучност према Чемберленовој фискалној иолитици платио својим носланичкпм местом. Видимо још да се у Енглеској јавља један нов и важан политички елеменат: радницп. Досад су њихова удружења, тред-јунионн, били изван политпчке акције у правоме смнслу: сав њихов напор био је управљен на нобољшање материјалног стања раднпка. Маса енглескнх ра1 Право гласан.а у Епглеској ппје у иравом смислу опште, али је скоро опште. Свакп епглескп подаппк којп плаћа годпшње пајмање 250 дппара кпрпје, оило за кућу илп памештепу собу плп п за стан н храпу, има нраво гласа. Сем слугу којп станују код својпх газда, убогпх којп станују у општпнскпм уточиштпма п бескућппка, скоро свакп Епглез је бирач. Има их чак који су и вишеструкп гласачп. Који год има пепокретне својипе у више грофовија тај је бпрач у свакој од њих. У либералпоме нрограму има један члан ко.јим се тражн да се ова нрпвплегпја укппе п да пнједан бпрач не може пматп више од једног гласа. 2 Кад је овај члапак ушао у штамиу, шест нзборнпх резултата још су билп пепозпати, али чптаоци впде да они п пе могу утнцатп па општу поделу спага у повом Доњем Дому. Дело, књ. 38. У