Дело

130 Л Е Л 0 дника је изван странака, али пошто је консервативна влада више пута покушавала да ограничи свемоћ радничких удружења. онда су радници отпочели да нстичу и своје кандидате на изборима за парламенат да би имали својих иредставника који ће браиити њихову ствар кад то затреба. На тај начин је Бенерменово министарство утврдило свој положај. II ако се састоји нз најразличннјих елемената, има једно питање на коме су сви сложни: то је питање о слободној трговини. Њихов главни посао биће дакле да се одупру Чемберленовим фискалннм предлозима. Стога и ако је ово либерално министарство добило тако солидну већину, оно ипак неће моћи да приступн тако великим реформама које се тако дуго налазе на челу либералнога програма као што су ирски хомрул и измене закона још из доба феудализма којима се у Енглеској регулише право непокретне својине. Али најинтересантније је питање хоће ли се променом владе да измени и енглеска спољна политика? На то су питање већ одговорили сер Хенри КембелБенермен, сер Едвард Греј, Асквит, Џон Морли. Пз њихових се говора види да ће либерална влада наставити спољну политику Балфурова кабинета. Разуме се да ће либерална влада поштовати енглескојапански савез, она ће одушевљено да одржава и да развија колико год внше може срдачан споразум с Француском, она ће с руском владом наставити преговоре које је у Петрограду отпочео доскорашњи енглески амбасадор сер Чарлс Хардинџ а у Лондону лорд Ленсдаон о споразуму између ове две силе. Али, у исто доба, сигурно је да ће се либерална влада — и ако лорд Розбери, лични нрнјатељ Виљема II, ни.је министар спољних послова, нити, уопште, члан кабинета — трудити да умањи оштрину осећаја супарнпштва између Немачке п Енглеске. Либерални ће кабинет да подржава и да развија спстем изборних судова и сер Хенри је, у своме програмноме говору у Лондону, изјавно да је срећан што се факат да се споровп између држава износе пред нзборне судове данас не сматра више као знак слабости. Ово је једна утешна околност за мале народе; ово је племеннто н овом речи треба да се инспирншу нарочпто онде где још вреди теорија оштрога мача и сувог барута. Војислав Антонијевић