Дело

132 Д Е Л 0 говине — остао неразрађен. 0 тим питањима говори се узгред, често отприлике, без доказивања. С тога, што тај део не чини засебну целину (како би требало да буде), многе важне напомене остале су довољпо неистакнуте и губе се поред циФара из којих се види кретање појединих грана нашега извоза. За шљиву се нпр., каже: „Знатно је повећан и земљишни простор шљивом засађен...“ (стр. 11). Међутим, од 1900 до 1904. (за пет година), иовршина под шљиварима порасла је од 110.540 на 151.376 хектара;1 то је требало парочито истаћи, јер, без сумње, овако разграната производња и најглавнији је узрок нанредовању извозашљива. Како је растегљив тај нзраз знатно, види сс по томе игго се на стр. 13 велн: „Рпкија је знатан извозпи артикал.“ У ствари. просечпа вредност извозене ракије у периоду 1894—1903.износи 183.000 динара,2 а то ни најмање није знатна п,ИФра, према укупној вредности пашега извоза. Као узрок назатка у извозу ситне стоке, наводи се смањена производња (стр. 27). Нијодним податком, међутнм, не доказује се ово тврђење. Докле се за козе то може и да ирими, за овце то не важи. Насупрот многим европским земљама, где овчарство нагло опада, у Србији је производња оваца напредовала. У периоду од 1890—1900 прираштај износи З,з%3 Истпна, за пет година опадање је 1.05%, али док не добијемо и најновије податке, не може се рећи да је то сталан назадак. Наведосмо ова два три примера, да бисмо доказали наше тврђење, а даље се нећемо у то упуштати. Писац је и сам осећао непотпуност свога списа, с тога је сматрао за потребно, да се читаоцима извини и да напомепе: да су ту унесени подаци, црпени из искуства и практичног рада на иашој извозној трговини; да му није била намера да пише дело о нашој извозпој трговини, већ да изнесе „само један део грађе о њеном развитку у прошлости и некоје мисли о њеном нанретку у будућности...“ Без ове ианомене, морало би се друкчије гледати на ову књнгу, нарочито кад се има на уму, да је писана за конкурс, који је одбор једне задужбине расиисао затрговинско — књижевни спис. Јер, не само што нисмо добили једно исцрппо дело о нашој извозној трговини, него насупрот пишчевом тврђењу, немамо ен потиун преглед историјског развитка. 1 ћа 8егђје а 1' ехрозШоп ишуег$е11еЈ(1еЈ1905 а Иер;е. Издање министарства пародпе прпвреде, Београд, 1905. стр. 101. - Статпстпка спољне трговппе, Београд, 1904. стр. 221. 'Ј Статистпка Краљевине Србпје, књпга XXII, Београд 1903 стр. XXV.