Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 133 Најглавнији део расправе, то је одговор на трећн део гштања. шта ваља радити за напредак српске извозне трговине. У том, чисто практичпом делу, вреди чути шта говори један човек од искуства. Рад на унапређењу наше извозне трговине састојао би се, на ирвом месту, у помагању савршепије производње и у преради земљорадничких производа. У области земљорада писац предлаже, пре свега, да држава и у будуће потпомогпе оснивање и развијање земљорадничких задруга. За похвалу је тнто важност земљорадничких задруга овако видно истиче и један стални сарадник /Грговинског Гласника,“ јер је позпато, да је овај лист често устајао против земљорадничких задруга па чак доказивао да им је и државпа помоћ пенотребна. Једино се не слажемо с писцем да треба основати земљорадничку банку за јевтин хипотекаран кредит, иначе потпуно усвајамо све његове иредлоге (изложене у двадесет тачака) за наиредак наше земљорадње. Што се тиче хипотекарног кредита, држимо да је непотребан земљораднику, а кад би му требао за веће радове, ту је Унрава Фондова која ће моћи, нарочито ако свој правилник измени, пружити земљораднику јевтип кредит под повољним условима. Жалосно искуство из прошлостн, када се сељак задуживао код Унраве Фондова, даје нам повода да не усвојимо овај предлог. На пољу земљорадничке нндустрије г. Костић је истакао четрнаест разних грана, подједпако важних и лако остварљивих, да управо не знамо коју пре да иоменемо. Ипак би, на прво место требало истаћн прераду дрвета, пиварску, шећерну и млипарску индустрију. Затим долази прерада меса и воћа, нарочито шљива у некмез. Сви већ сад увиђају да је подизање железница веома важно по развитак наше производње и трговине, па ипак још ће се смењињивати владе а то се нећо остварити. Извозна трговипа много зависн од добро уређене упутрашње трговине. У том правцу г. Костић такође нредлаже разне мере, мере за унапређење житпе н марвене трговине, као и трговине сувом ш&ивом. Најзад, једна врло важпа ствар за трговипу то јс јак каиитал. Међутим, наша извозна трговипа непрестано пати због слабог капитала. Кад је устаповљена Извозна Банка мислило се да је решено питањс о крсдитовању наших извозника. При свем том, у погледу капитала стојимо тако, да је г. Костић могао с правом рећи: „То немање капитала ограничило је шљиварску трговину на чисто иосредништво између српског сељака н пештанских великих извозника; учинило је, да се житарска грговина, везана за капитал пештанског комисионара, веже за пештанску пијацу; довело је да марвепи из-