Дело

138 Д Е Л 0 поветка о несрећној љубави између једног бугарског војника и једне лладе сељанке Српкиње. Добошар, Трубач и На Бадњи дан су жалосне историје младих људп, који у војсци трпе разне недаће, а неки и смрћу завршују. Карактеристичне и најлепше ствари у овој књизи јесу: На граници и Новратак; у њима се јасно огледају све особине пишчеве. На послетку да учинимо једру малу примедбу на ове приповетке г. Јовановића. Она се односи на спољашњу страну њихову. Одећа, на име, у коју су оне обучене, како нам се чини, није сасвим таква каква њима долпкује. Хоћемо да кажемо да стил г. Јовановића није потпуно углачан. % Ил. Берић Бг. Кес1ејелувкк Кипу 1 гишсгпе рошп1к1 з!о\\1ап8к1е. Лавово, 1906. V 107. Тако се зове књига која је недавно изашла и која се бави исиитнвањем словенских споменика, писаних азбуком, која је постојала код Словена пре данашњих азбука. тзв. рунском азбуком. До сада се код нас знало само за саопштење калуђера Храбра: да су Словенп, пре нримања хришћанства, цртама и резама писали; али то саонштење није имало особитог значаја, пошто до сада на југу словенском нису пропађени сноменици, пнсапи тим цртама и резама. Зато је, у нас, један врло мали круг људи и знао за назив „руне,“ зато се код пас нико није ни бавио тим питањем. Међу западним и источпим Словенима пронађсно је неколико споменика са рунским натписима, који су врло различно тумачени. Др. Љећејевски је у ово.ј својој расправи дао нова тумачења, која су, како изгледа, најосвованија. Како у Словена нема ни јсдног нсцрпнијег рада о рунама, и да би иитање о словенској азбуци рунској било јаспије, Љећејевски је један део свога рада (1—30 стр.) носветио питању о рунама у оиште. Критички прегледа све знатније расправе о рунама п наводи ове рсзултате научних испитивања: да су до данас нозиате две азбуке рупске, скандинавска, старија, и