Дело

144 Д Е Л 0 но иптање". Свака књпга из овог издања стаје 150 франак. СиШо Сога, 8и11а оррогкипДа сће з' 18Ш;шзса пе11а Реп1зо1а Ва1сашса е а<Насеп/е ииа гарргезеи1аи/.а (Нр1отаиса е соизо1аге р!и 1п агтота содГ ш1егезз1 ро1Шс1 е соттетаН с1е11' 11аПа 1п цие1 раезј. ХароИ, 1905, 8°, стр. 3—8. Предавање које је, већ из раније у нас познатп, географ О. Сога држао на V географ. копгресу (Напуљ, аирпла 1904) п у ко.м разлаже, како би пталијанска влада, у пнтересу своје трговппе, требала да отворп неколике конзулате п агенције на Балканском Полуострву (нпр. и у Београду). Стари српски записи и натписи. III. У Зборнику за псторпју, језик и књижевност српскога народа, којп пздаје наша Академпја Наука, изашла је летос п трећа књига Записа и натппса што пх је скупио п средио академпк - Вуб. Стојановић. Ова је књига само допуна ранијпм двема, у којпма је укупно пзнесено врло много драгоцепог материјала за нашу исторпју, нарочито средњевековну п доба робовања. Овде се налазе прво гробни патннсп (бр. 4726—4922), затим заиисп п натписи позније заппсанп или у познпјпм преппсима очувани (бр. 4923—5535) п наЈзад два додатка, од којих први обухвата бројеве 5536—5983, а други односно трећи бројеве 5984 до 6082. Затпм регистри допуне п исправке (стр. 235—487). Књига има 487 страна а стаје 6 динара. Годишњак XVIII. У исто је време изашао пз штампе и овај Годишњак Сри. Краљ. Академије за 1904 год. У њему се налази пзвод рада и записника у поједпним гранама Академије, њени рачуни, извештаји Народне Бпблиотеке, Народног Музеја п Музеја Српске Земље за 1904 год., пзвештајп о Академијиним задужбинама, некролозп умрлих академпка и биографије (допуне старих) њених нових редовнпх п доппснпх чланова. Овај XVIII. Годишњак пма 440 страна, пет статистичких прилога, којп се тичу Народне Библиотеке, а цена му је 1 динар. Почетак Гајевих ковина. — Из 162. књиге „Ка<1а“ Југословепеке акадедемије знаности л у.чјетности оштампао је наш сарадник др. Ђуро Шурмпн под горњим називом овај свој „прплогкултурној повјести Хрватске.“ Нова грађа, на основу које је овај прилог нзрађен, баца доста нове светлостп на почетак значајнога Илпрскога покрета, којп је тако важап у псторнји XIX. века за све Југословене, нарочито за њпхово пацнопално сазнање. Власник и уредннк Др. Драгољуб М. Павлови* (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовнћ — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика Љубина улица бр. 8)