Дело

Д ЕЛО КЊИГА 38. Фебруар, 1906. год. СВЕСКА 2. П 0 Е 3 И Ј А ОД ЊЕ I II ово је земља мирте и ловора, Златне поморанџе, и цриог чемпреса Што се тако смело днже у небеса; И овамо суице излази из мора. Бреговима смокве, маслинова гора, Ограде обвила од бршљана леса, Витих палма пуно, кактуса чудеса; Колико је овде умиљата зора. Терасе нам светле окренуте мору: На тераси често дочекујем зору, Заносе ми душу наше месечине; Дубоком тишином, кад сиавају људн, У мени се нешто нејасно иробуди Плачем, некад с бола, некад са мплпне. IIII Сви су ми прозорп отворенн пшром, Колнко мнрнше зумбул у градннп! Пролеће је, деца трче за лептпром; Чак нам у обалу ударе делфини; Дело, књ. 38. 10