Дело

146 Д Е Л 0 А ноћним дубоким, тајанственим миром Прелива се море према месечини. II сад је овамо Аполон са лпром Кб у старо време, тако ми се чини: Јер до моје душе, драги, заљубљене, Кад последња зрака сунчева умире, Божанствена свирка некаква допире. Ах! шта ли су време и простор за мене?! Тренут један, корак... Мисб мора броди, У наше пролеће тебе ми доводи. Јелена Ј. Димитријевић