Дело

160 Д Е Л 0 јоку; на чак и кад би их нашао после моје смрти, ја се опет не бојнм. Јесте ли кадгод мислили на сва љубавна писма, нађена у фијокама оних који су умрли? Ја, од неко доба мислим на то, и дуга размишљања о томе навела су ме да вам објавим моја писма. Чујте, ваљада ћете ме добро разумети, ни једна жена не спаљује и не уништава она писма, у којима јој се каже да је вољена. Сав наш живот је ту, сва наша нада, све наше ишчекивање, сви наши снови. Ове мале хартпје, које носе наше име, и које нас наслађују, то су драгоцени остаци. Наша љубавна писма, то су знаци наше лепоте, то су знаци милости и обмане, то је наша гордост, то је благо нашега срца. Не, не, никада једна жена неће уништити ту красну архиву свога живота. Али ми ћемо умрети као и цео свет, и тада... тада се та писма нађу. Ко ће нх наћи? Муж. Па шта ће учинити с њима? — Ништа, спалиће их. Ох! ја сам много о томе мислила. Помислите да свакога дана умиру жене које су биле љубљене, да сваки дан трагови, докази њихових грешака, падају у мужевљеве руке и да се никада неће догодити ннкакав скандал или двобој. Мислите о том, мој драги, шта је то човек, шта је то човечје срце. Човек се свети живој жени; туче се са човеком који му погази част. Али ако се нађе штогод после њене смрти, то се спакује и онда неће ништа да се зна. Ох! ја познајем између мојих пријатеља људи, који би требало да спале овакве доказе, н који се чине да ништа не знају, а којп би се веома љутили, када би такве доказе нашли за време живота сво.је жене; али она је мртва. Дакле, ја могу чуватн паша писма; она пак која су у вашим рукама, она нам прете обадвома. Усудите се да кажете да немам право. Ја вас волим и љубим ваше косе. Роза.“ Дигох очп и ногледах портре госпође Розе, и посматрах њено оштро лице, мало ђаволасто, мислећи на све женске душе које ми ни мало ие познајемо, које ми замишљамо сасвпм друкчије него што су у ствари, и од којег ми нећемо дознати ннкакво урођено н просто лукавство и мирну дволпчност; сетпо сам се н нехотнце једног Впњновог стиха који гласи: Увек овај друг, чпје срце ипје расположено. С француског превео Димитр. Јов. Данић