Дело

ДВЕ МАЛЕ ПРИЧЕ 159 додирнути, нп пољубпти, као ни речи које пише ваша рука. А ваша писма? Да, ја вам их враћам, али с каквим болом?! Истина, ви сте имали после удара деликатну срамежљивост од неизгладљнвих речи. Ви сте жалили у вашој души која осећа и која се боји, коју не тишти неки неиојмљив бол, што сте писали човеку кога волите. Ви сте се сетили фразе, која узбуђује вашу успомену и ви сте рекли у себи: „Начинићу пепео од својих речи“. „Буднте мирни, будите задовољни. Ево ваших иисама; ја вас волим“. Ево вам и другога писма: „Пријатељу, Не, ви нисте разумелн, ви нисте погодили. Ја не жалим, нити ћу икада жалпти што сам вам говорпла о мојој симпатији према вама. Писаћу вам увек, али ми вратите сва моја писма, чнм их прочитате. Ја ћу вас много увредити, драги пријатељу, ако вам кажем разлог што ово тражим. Он није поетске природе као што ви мислите, него практичне. Ја се не бојпм вас, већ судбине. Ја сам кривац. Ја не бих хтела да моја погрешка постигне и остале. Разумите ме добро. Ми можемо умрети, ја или ви. Вн можете умрети павши с коња, јер јашете свакога дана; можете погинутн од руке каквог нападача, на двобоју, услед пада с кола, можете умрети од какве срчане болести, н уопште можете изгубити жнвот на сто другпх начина, јер је само једна смрт; али она долазп на разне начине, јер ми не знамо дан наше смрти. Тада, ваша сестра, ваш брат, ваша рођака, наћн ће моја писма. Верујете ли вн да ме они воле? Ја не верујем у то никако. А затим, чак и ако ме обожавају, је ли могуће, да две жене н један човек, знајућп једну исту тајну, не причају је једно другом? Изгледа ми да је врло ннско што говорнм о вашој смртн н сумњам у искреност ваших рођака. Али ми ћемо умретн свн, ко пре, ко носле, ннје ли тако? н готово је сигурно да ће једно од нас двоје пре отићи под земљу. Треба, дакле, предвндети све опасностп, а нарочнто ову. Што се тиче мене, ја ћу чувати ваша писма поред мојих, у тајној фијоци. Ја ћу вам нх показатн, у свнленом завоју, како снавају једно поред другога као двоје заљубљеннх у гробу. Ви ћете ми рећи: „Али ако вп, драга моја, умрете пре мене, ваш ће муж наћи та писма. Ох! ја се не бојпм ннчега; пре свега он не зпа за моју тајпу фн-