Дело

ПЕТ АКВАРЕЛА I На лишћу младе и тек процветале липе сузице небеске још трепере и једна по једна, као акорди Моцартове сонате, губе се у жедном жутом песку, који суморно шкрипи под лаким ходом мале дражесне ножнце. Пз бокора бујних, тек процветалих ружа, румених као залазеће сунце, лаки мирисни прах диже се на све стране, а опојни дах медних цветова липиних опија душу и испуњава груди љубавничком милином. Ваздух благ и мек као поглед плавих сањаличкнх очију, а светлост игра као осмејак среће на једрим, још нељубљеним уснама девојачким. II Дворана бљешти од раскошне светлости, која се прелива из сребрне у златну. У оделу абоносове боје господа галантно прплазе дамама у тоалетама, истим као и цветови цветалог јасмина. Обле и миришљаве груди наднмају се и спуштају брзо, а лабудски пуначкн вратићи повијају се као житно класје њпхано лаким ветрићем. Ваздух исиуњен мирисом хнљаде нарфима, све лепших од лепших. Час благн и заиошљнвп час бурни и страсни звуцн валса сједпњују у загрљај господу н даме. II у њих крв брже тече венама, срце силнпје закуца. Погледи бнвају топлији и нежнији. Речи слађе и ватреннје падају. Све, готово, пуно одушевљења, радости, среће, уживања... Такве шумне вечерп првн нут смо једно другом стисли руке.